zdravlje moje mame
Posted: Mon Apr 23, 2007 1:06 am
Dobro vece, gospodine Dusko!
Veceras sam se pridruzila Vasem forumu, i do sada sam iscitavala poruke koje ste pisali Vi i ostali clanovi. Bez ikakve namere da Vam laskam, ja sam odusevljena direktnoscu Vasih odgovora, pa sam zato i odlucila da Vam pisem.
U pitanju je moja mama. Rodjena je 08.septembra 1958. godine u Ljigu ( mestasce kod Valjeva). Ne zna tacno vreme rodjenja, ali kaze da je izmedju 06:00 i 06:15 ujutru. Koliko sam na forumu videla kada se ne zna tacan sat rodjenja onda se daju neki bitniji dogadjaji iz zivota odredjene osobe, pa cu ja (onoliko koliko znam) da napisem neke od njenih bitnijih.
Ona je dete razvedenih roditelja. Nije zivela sa majkom( majka joj je radila i zivela u Beogradu sa drugim muzem) , vec sa bakom, ujnom i ujakom u Ljigu. Mamina ujna je umrla dok je mama bila, da kazem tinejdzerka ( ne znam koje godine).
Moja mama se zabavljala sa mojim tatom jos u srednjoj skoli i 28. jula 1979. godine su se uzeli, isto u Ljigu. Preselili su se u Beograd nakon vencanja. Iste godine mama je pocela da radi. Imala je jednu trudnocu pre mene, ali je zavrsena spontanim pobacajem( ne znam za godinu). Onda sam se ja rodila 22.10.1982. u 10:40 ujutru u Beogradu.
A dvanaest godina kasnije i moja sestra 14.07.1994. u 10:35 u Bg.
Jedno vreme, dok sam ja bila klinka, tata je bio u americi, pa se vratio. Ali nikada nije konstantno bio kuci. Uvek je isao negde, zbog posla. Devedesetih godina je tata non stop putovao Kina-BG ( posao je u pitanju), ali bas zbog tog posla je stavio stan na hipoteku. I dosao je momenat kada smo mogli da izgubimo stan. Pisem ovo jer su to neke od momenata koji su vrlo uticali na moju mamu. Stan nismo izgubili, ali posledice su ostale...
Januara 1997. godine, tata ponovo odlazi u ameriku, ali ovaj put za stalno.
31.aprila 1999. za vreme bombardovanja, mama, sestra i ja odlazimo kod tate (Chicago). Nepunih godinu dana smo bile tamo, ali mama psihicki nije izdrzala boravak tamo. Sto zbog samog nacina zivota, sto zbog zahladjenja odnosa izmedju tate i nje. Bila je u depresiji, nagllo je smrsala, nije jela...Nas tri smo se vratile u Beograd, 13. februara 2000. godine.
Mama je poslednji put bila u americi 2002. godine (mislim da je maj mesec bio u pitanju). Morala je da ide zbog dokumenata.
2004. godine je sa firmom otisla na mamografiju kada su joj konstatovane fibo-displasticne dojke ali sa urednim nalazom. I receno joj je da dodje na kontrolu za godinu dana. Na koju ona, naravno nije otisla!!!
Nov momenat se desava novembra 2005 godine, kada ona primecuje promene na levoj dojci...Nije odmah otisla kod zenskog lekara jer ovaj nije radio, tako da je posle svih praznika, pocetkom januara 2006. njen ginekolog uocio da je to samo upala dojke i dao joj npr 10 injekcija!!! Posto se nista nije povlacilo, i na moje insistiranje da se ode na onkoloski institut, u februaru smo otisli, i naravno, dijagnoza je tumor leve dojke ( koji se poceo siriti i na kozu).
E sad, lekari su odredili da ce joj uraditi SENDVIC terapiju ( koja podrazumeva prvo hemioth pa zracnu th, pa onda opet hemioth) pa tek onda da se uradi operacija u smislu odstranjenja dojke. Prva hemioth je pocela 28. feb 2006. Ukupno je imala 9 hemiterapija, i 30 zracnih terapija.
06. novembra 2006. god. lekari odlucuju da ce operacija biti 07.12.2006.
I bila je tada, i super je prosla. Mama je pevajuci otisla, a jos razdraganija se vratila sa hirurskog zahvata! Ali niko na onkoliogiji nije zakazao kontrolu. Svakog meseca je zvala njenog poznanika da vidi sta i kako, a on bi joj odgovarao 'IMA VREMENA, GDE ZURIS?
11.04.07. odemo u dijagnosticki centar da snimi pluca, i dr. radiolog kaze da sumnja na metastaze na oba plucna krila.
12.o4.o7. ( ujutru) kompjuterizovana tomografija tj skener potvrdi gore napisano i to -sekundarne promene na oba plucna krila na 17 mesta!
12.04.07. (popodne) doktorka kod koje smo otisle na kontrolu kaze da se uvodi terapija TAXOTEROM ( lek) u okviru klinicke studije na dve nedelje u trajanju od 4 do 6 ciklusa! Kaze da se ne radi zracenje u ovakvim slucajevima( jer bi suludo bilo atakovati ceo grudni kos), vec samo ova hemioterapija. Kljuc svega je kako ce njen organizam odreagovati. Kazu da neki pacijenti odreaguju tako sto se sve metastaze povuku...kod nekih se povlacenje desi delimicno...a na neke terapija ne deluje uopste...
Ne znam koliko mogu direktna da budem u postavljanju pitanja, ali definitivno me interesuje koliko joj je ostalo. Mislim ja iskreno verujem da ce se ona trgnuti ( posto je trenutno skroz potonula i ne veruje sta joj se desaava) i da ce uz nasu podrsku pregurati sve sta je ceka. Predlagala sam joj i alternativu ( bioenergija) kao i promenu ishrane ( makrobiotika). Prihvata, ali sve posle hemioterapije. U principu, niko nece od bioenergeticara sprovoditi svoj tretman dok je osoba pod terapijom. A makrobiotiku nece sada da prisvoji, jer kaze da mora krvna slika da joj bude OK, a to sa gore pomenutom ishranom nece postici.
Hemoterapiju pocine od srede, 25. aprila o7.
Eto, gospodine Dusko, ja Vam napisah celu maminu pricu, koju i ja prezivljavam, pa ovo dodje kao jedna psihoterapija !!!
Ono sto mene interesuje jeste Vase misljenje. Vasa sugestija u smislu lecenja, neku smernicu da mi date. Znam da niko ne moze da preuzima ulogu Boga i da odredjuje koliko ce ko ziveti. Niti ja mogu da glumim doktora (iako sam u polju medicine) pa da izmislim lek za moju mamu. Vrlo sam realna, i svesna situacije u kojoj se nalazi. Mene zanima sta planete i zvezde kazu i kako su joj naklonjene (onako kako Vi vidite). Nadam se da me razumete.
Pozdravljam Vas puno
Do sledeceg puta,
Jagoda_22
Veceras sam se pridruzila Vasem forumu, i do sada sam iscitavala poruke koje ste pisali Vi i ostali clanovi. Bez ikakve namere da Vam laskam, ja sam odusevljena direktnoscu Vasih odgovora, pa sam zato i odlucila da Vam pisem.
U pitanju je moja mama. Rodjena je 08.septembra 1958. godine u Ljigu ( mestasce kod Valjeva). Ne zna tacno vreme rodjenja, ali kaze da je izmedju 06:00 i 06:15 ujutru. Koliko sam na forumu videla kada se ne zna tacan sat rodjenja onda se daju neki bitniji dogadjaji iz zivota odredjene osobe, pa cu ja (onoliko koliko znam) da napisem neke od njenih bitnijih.
Ona je dete razvedenih roditelja. Nije zivela sa majkom( majka joj je radila i zivela u Beogradu sa drugim muzem) , vec sa bakom, ujnom i ujakom u Ljigu. Mamina ujna je umrla dok je mama bila, da kazem tinejdzerka ( ne znam koje godine).
Moja mama se zabavljala sa mojim tatom jos u srednjoj skoli i 28. jula 1979. godine su se uzeli, isto u Ljigu. Preselili su se u Beograd nakon vencanja. Iste godine mama je pocela da radi. Imala je jednu trudnocu pre mene, ali je zavrsena spontanim pobacajem( ne znam za godinu). Onda sam se ja rodila 22.10.1982. u 10:40 ujutru u Beogradu.
A dvanaest godina kasnije i moja sestra 14.07.1994. u 10:35 u Bg.
Jedno vreme, dok sam ja bila klinka, tata je bio u americi, pa se vratio. Ali nikada nije konstantno bio kuci. Uvek je isao negde, zbog posla. Devedesetih godina je tata non stop putovao Kina-BG ( posao je u pitanju), ali bas zbog tog posla je stavio stan na hipoteku. I dosao je momenat kada smo mogli da izgubimo stan. Pisem ovo jer su to neke od momenata koji su vrlo uticali na moju mamu. Stan nismo izgubili, ali posledice su ostale...
Januara 1997. godine, tata ponovo odlazi u ameriku, ali ovaj put za stalno.
31.aprila 1999. za vreme bombardovanja, mama, sestra i ja odlazimo kod tate (Chicago). Nepunih godinu dana smo bile tamo, ali mama psihicki nije izdrzala boravak tamo. Sto zbog samog nacina zivota, sto zbog zahladjenja odnosa izmedju tate i nje. Bila je u depresiji, nagllo je smrsala, nije jela...Nas tri smo se vratile u Beograd, 13. februara 2000. godine.
Mama je poslednji put bila u americi 2002. godine (mislim da je maj mesec bio u pitanju). Morala je da ide zbog dokumenata.
2004. godine je sa firmom otisla na mamografiju kada su joj konstatovane fibo-displasticne dojke ali sa urednim nalazom. I receno joj je da dodje na kontrolu za godinu dana. Na koju ona, naravno nije otisla!!!
Nov momenat se desava novembra 2005 godine, kada ona primecuje promene na levoj dojci...Nije odmah otisla kod zenskog lekara jer ovaj nije radio, tako da je posle svih praznika, pocetkom januara 2006. njen ginekolog uocio da je to samo upala dojke i dao joj npr 10 injekcija!!! Posto se nista nije povlacilo, i na moje insistiranje da se ode na onkoloski institut, u februaru smo otisli, i naravno, dijagnoza je tumor leve dojke ( koji se poceo siriti i na kozu).
E sad, lekari su odredili da ce joj uraditi SENDVIC terapiju ( koja podrazumeva prvo hemioth pa zracnu th, pa onda opet hemioth) pa tek onda da se uradi operacija u smislu odstranjenja dojke. Prva hemioth je pocela 28. feb 2006. Ukupno je imala 9 hemiterapija, i 30 zracnih terapija.
06. novembra 2006. god. lekari odlucuju da ce operacija biti 07.12.2006.
I bila je tada, i super je prosla. Mama je pevajuci otisla, a jos razdraganija se vratila sa hirurskog zahvata! Ali niko na onkoliogiji nije zakazao kontrolu. Svakog meseca je zvala njenog poznanika da vidi sta i kako, a on bi joj odgovarao 'IMA VREMENA, GDE ZURIS?
11.04.07. odemo u dijagnosticki centar da snimi pluca, i dr. radiolog kaze da sumnja na metastaze na oba plucna krila.
12.o4.o7. ( ujutru) kompjuterizovana tomografija tj skener potvrdi gore napisano i to -sekundarne promene na oba plucna krila na 17 mesta!
12.04.07. (popodne) doktorka kod koje smo otisle na kontrolu kaze da se uvodi terapija TAXOTEROM ( lek) u okviru klinicke studije na dve nedelje u trajanju od 4 do 6 ciklusa! Kaze da se ne radi zracenje u ovakvim slucajevima( jer bi suludo bilo atakovati ceo grudni kos), vec samo ova hemioterapija. Kljuc svega je kako ce njen organizam odreagovati. Kazu da neki pacijenti odreaguju tako sto se sve metastaze povuku...kod nekih se povlacenje desi delimicno...a na neke terapija ne deluje uopste...
Ne znam koliko mogu direktna da budem u postavljanju pitanja, ali definitivno me interesuje koliko joj je ostalo. Mislim ja iskreno verujem da ce se ona trgnuti ( posto je trenutno skroz potonula i ne veruje sta joj se desaava) i da ce uz nasu podrsku pregurati sve sta je ceka. Predlagala sam joj i alternativu ( bioenergija) kao i promenu ishrane ( makrobiotika). Prihvata, ali sve posle hemioterapije. U principu, niko nece od bioenergeticara sprovoditi svoj tretman dok je osoba pod terapijom. A makrobiotiku nece sada da prisvoji, jer kaze da mora krvna slika da joj bude OK, a to sa gore pomenutom ishranom nece postici.
Hemoterapiju pocine od srede, 25. aprila o7.
Eto, gospodine Dusko, ja Vam napisah celu maminu pricu, koju i ja prezivljavam, pa ovo dodje kao jedna psihoterapija !!!
Ono sto mene interesuje jeste Vase misljenje. Vasa sugestija u smislu lecenja, neku smernicu da mi date. Znam da niko ne moze da preuzima ulogu Boga i da odredjuje koliko ce ko ziveti. Niti ja mogu da glumim doktora (iako sam u polju medicine) pa da izmislim lek za moju mamu. Vrlo sam realna, i svesna situacije u kojoj se nalazi. Mene zanima sta planete i zvezde kazu i kako su joj naklonjene (onako kako Vi vidite). Nadam se da me razumete.
Pozdravljam Vas puno
Do sledeceg puta,
Jagoda_22